Чланови рецитаторско - драмске секције наше школе наступили су, већ традиционално, на Светосавској академији у угљевичком Центру за културу.

Награђени су и ученици који су учествовали на расписаном ликовном и литерарном конкурсу посвећеном мисионарском раду епископа Нектарија Круља.

Прво мјесто-Катарина Јовић I1

Друго - Лена Миловановић, IV1

Треће -  Жељана Пекић, I1

Литерарни рад Катарине Јовић који је освојио прво мјесто :

Мисионарски рад епископа Нектарија Круља

Кад су се над Семберијом тамни облаци надвили

И ратни вјетрови у Бијељину страх донијели,

Један бјеше стамен као стијена, миран без страха –

Нектарије, епископ, борац за вјеру до посљедњег даха.

Питам се данас да ли ико млад зна за ово име

Или је само нејасна слика из тмине?

Није он махао мачем нити сијао мржњу као други,

Молитвом је лијечио народни очај, претешки дуги.

Знао је да је свака сила тек пролазна љетња киша

Јер Божија ријеч је од сваке каме виша.

И данас одјекују ријечи патријарха Германа:

„Са радоснима си се радовао и радост увећавао,

Са жалоснима туговао и тугу ублажавао.ˮ

Кад је злотворска рука однијела владику Германа,

Кад су убили пастира и јаук замијенио звук звона,

Нектарије је стао пред олтар, не марећи за живот свој,

Да се помоли за мученике, вјером да бије бој.

Не плашећи се прогона нити земаљске власти,

И у Нишу је уз ђаке био, на бедему људске части.

Вратио се тамо гдје је најтеже човјек бити,

Спреман да тјеши друге, а никад се неће сакрити.

Озрен… и хајка оних залуталих људи

Што мисле да смртник може неком тако да суди.

Јурили су старца као бјегунца, а он само пастир тих

Није се плашио бијеса нити њихових ријечи злих.

Дрвени крст у руци бјеше јачи од сваког мача,

Била је то заштита свима, од сваке невоље јача.

Чак и онај из Удбе, што је тајне списе о њему писô,

Морô је признати истину, мада му то није било мило.

Написао је да је владика паметнији од свих што се крију,

Признали су му снагу они што мржњу сију.

Стизао је свуда, од цркве, манастира, школа,

Био је као отац у вријеме глади и бола.

Кад му је куцнуо час тог септембра

Цијело је Сарајево изашло.

У тој поворци је било и муслимана и католика,

Посљедњи поздрав за човјека милог лика.

У тестаменту се види душа права,

Док под каменом бијелим пастир наш мирно спава.

„Праштам свакомеˮ – написа – „и молим да се и мени праштаˮ.

Није он желио почасти ни злато што му на груди ставише,

Тражио је само скромну сахрану и ништа више.

Нектарије Круљ, наш владика и велики човјек,

Био је ту кад је било најтеже и остаће заувијек.

Као рођени отац у вријеме туге и бола,

његова доброта и данас се памти, од Цркве до школа.

И док Семберија под звијездама мирно и тихо снива,

Његов благослов наш град прелива.

Остаје пастир да бдије над равницом што лежи,

А свако кога на земљи прогоне –

Вјечности и небу тежи.

КАТАРИНА ЈОВИЋ I1